Grejanje na ugalj

Efikasan način da zagrejete vašu kuću tokom hladnih zimskih dana je grejanje na ugalj. Ugalj ima veću kaloričnu moć od drveta, a s obzirom da cene struje i gasa rastu, njegovo korišćenje je isplativo. No nije svaki ugalj isti niti ima istu kaloričnu moć (količina toplote koju oslobađa prilikom sagorevanja). Prema toplotnoj moći, ugalj se deli na tri vrste:

  • Kameni ugalj (najveća toplotna moć),
  • Mrki ugalj i
  • Lignit (najmanja toplotna moć).

Kameni ugalj

Ruski kameni ugalj

Toplotna moć mu je u opsegu od 23,9 do 36 MJ/kg i predstavlja najkaloričniju vrstu uglja, ali i najskuplju! Na našem tržištu je po svom kvalitetu i toplotnoj moći čuven ruski kameni ugalj. Zbog njegove velike specifične težine, zahteva manje prostora za skladištenje. Poznat je da dugo drži toplotu, tj. sporo sagoreva pa ne mora da se loži često. Ne oštećuje kotlove i ostavlja malo pepela iza sebe. Crne je boje. Za duge i hladne zime, ruski kameni ugalj je pravi izbor.

Mrki ugalj

Toplotna moć mu je u opsegu od 12,6 do 23,8 MJ/kg. Ova vrsta uglja je braonkasto-crne boje. Manje je kalorične moći od kamenog uglja, ali je zato i jeftiniji. Kod nas se vadi u rudniku Soko u Čitluku kod Sokobanje. Na tržištu zastupljen je i mrki ugalj iz Banovića (BiH).

Lignit

Toplotna moć mu je u opsegu od 6 do 12,5 MJ/kg. Ova vrsta uglja je najmanje kalorična. Sadrži dosta vlage i ostavlja puno pepela pa nije pogodan za loženje. Zbog male specifične težine, zauzima dosta prostora te nije isplativ za transport. Zato se lignit uglavnom koristi u termoelektranama koje se grade odmah pored njegovih nalažišta.

Sejani ili nesejani ugalj

Sejani ugalj je bolji jer ne sadrži prašinu i sitne komadiće uglja koji su odstranjeni sejanjem. Kada ugalj nije sejani, onda izvestan deo sitnih komadića zna da propadne kroz rešetku na dnu ložišta i upadne u pepeo odakle ga onda treba izvaditi da bi se ponovo upotrebio.

Kupovina uglja na stovarištima

Kada budete rešili da kupite ugalj, pre nego se odlučite za stovarište na kom ćete ga kupiti, obavezno pitajte da li je u cenu uključen i prevoz. Neka stovarišta ne naplaćuju prevoz za veće količine (npr. od 2 tone pa na više). Takođe, ako ste u mogućnosti, svratite do stovarišta i pogledajte ugalj koji kupujete i obratite pažnju na merenje težine uglja koji vam se prodaje.

Kako nastaje ugalj?

Ugalj nastaje od raspadnutih ostataka biljaka koji se dugotrajnim procesom ugljenifikacije (nekoliko desetina hiljada godina) pretvaraju u ugalj. Ovaj proces podrazumeva postepeno povećanje količine ugljenika (C) uz istovremeno smanjenje količine kiseonika (O2), azota (N2) i vodonika (H2) u raspadnutim ostacima. Faze ugljenifikacije se smenjuju u sledećem redosledu: ostaci biljaka i drveća -> treset -> lignit -> mrki ugalj -> kameni ugalj.

Za nastanak uglja nisu potrebni milioni godina delovanja toplote i pritiska, kao što se ranije mislilo. Danas je zahvaljući napretku nauke ugalj moguće dobiti veoma brzo, u roku od sat vremena ili najviše nekoliko dana. Za ovaj proces nije neophodan visoki pritisak, ali jeste visoka temperatura (u idealnom uslovima, veoma topla voda). Prilikom zagrevanja organski materijal se mora izolovati od kiseonika, kako se ne bi zapalio. Toplota je neophodna da bi proces bio započet, ali nakon toga, proces sâm proizvodi toplotu i pritisak.

Koliko ima uglja na Zemlji?

Uglja ima dovoljno za nekoliko stotina godina eksploatacije. Prosečna godišnja potrošnja iznosi oko 3,7 milijardi tona (kamenog i mrkog uglja) i 0,9 milijardi tona lignita. Najveće rezerve uglja se nalaze na severnoj hemisferi između 35 i 50 stepeni severne geografske širine. Svega 6 zemalja raspolaže sa 75% svih svetskih rezervi uglja.

Dokazane rezerve uglja
Vrsta uglja Milijardi tona
Kameni ugalj 510
Mrki ugalj 279
Lignit 196
Ukupno 985
Lista zemalja sa najvećim rezervama uglja
Zemlja  %
SAD 25
Rusija 16
Kina 12
Australija 9
Indija 7,5
Nemačka 6

Koliko i kakvog uglja ima Srbija?

U Srbiji najzastupljenija vrsta uglja je lignit (oko 99% ukupnih rezervi). Lignit je ugalj male toplotne moći, sa velikim procentom vlage i pepela te se uglavnom koristi za proizvodnju električne energije.

Oko 90% rezervi uglja, tj. lignita skoncentrisano je u 4 velika basena (Kosovski, Metohijski, Kolubarski i Kostolački). Kosovski basen je po rezervama jedan od najvećih u ovom delu Evrope. Odlikuje se povoljnim uslovima za razvoj površinske eksploatacije i niskim specifičnim ulaganjima i troškovima proizvodnje (nizak odnos otkrivke i uglja, velika prosečna debljina ugljenog sloja i nizak sadržaj sumpora). Rezerve Kosovsko-Metohijskog basena procenjuju se na oko 13 milijardi tona, Kolubarskog na 2, a Kostolačkog na oko 1 milijardu tona (oko 12% rezervi lignita u Evropi). Raspoložive rezerve mrko-lignitskog su oko 650 miliona tona, a mrkog i kamenog još manje i ne omogućuju značajniju proizvodnju u dugoročnom periodu.

Rezerve Kolubarskog i Kostolačkog basena neće potrajati do poslednje četvrtine ovoga veka (uz godišnju potrošnju od oko 35-40 miliona tona).

Više korisnih informacija o uglju možete naći na: